ПоРтАл

ПоРтАл
САЗВЕЖЂЕ З

среда, 30. јун 2010.

Mistifikacije / Blez Sandrar ili žar ptica u pepelu



... Izuzimajući tajanstvenu "Legendu o Novgorodu", koja nije zabeležena ni u jednoj biblioteci, ni javnoj ni privatnoj, ali koju Sandrar vodi stalno na čelu svojih dela, tek "Moganni Nameh", napisana 1911, stvarno otvara put njegovom stvaranju. Nju , istina, pesnik nije objavio ni te, pa ni sledeće godine - taj će se tekst pojaviti tek 1922. godine, ali on tada već moćno poseduje poemu "Uskrs u Njujorku", izdanu 1912, u kojoj se otresa svih nezgoda Simbolizma i nastupa, preko "Transsibirske proze" (1913), ka suverenom modernizmu kroz "Dubine današnjice" i knjigu "Elastičnih poema". Može se sasvim logično zaključiti da bez izlišne svadje oko prioriteta "Uskrsa u Njujorku" u odnosu na Apolinerove "Zone", Blez Sandrar ne bi nikad objavio "Moganni Nameh" u 'Slobodnim listovima' 1922. godine. Nema sumnje da je on to učinio da bi se zapazili u tome tekstu praizvori "Uskrsa" i da se de facto njemu treba da dodeli ono mesto koje mu s pravom pripada. Ali sudbina Sandrarova je u tome da nije nikad uspeo da sebi nadje mesto; zbog toga on će nositi u sebi izvesnu gorčinu čitavog svog života. U nemogućnosti da sebi osigura mesto medju novim pesnicima koji su bili u sukobu sa Simbolizmom - kao što su Maks Žakob, Andre Salmon i Gijom Apoliner - on nije imao sreće ni sa Dadom ni sa Nadrealistima, koji mu nisu otvorili svoja vrata. Tako je on bio osudjen da bude izvan svih i protiv svoje volje, on, najveći novator našeg vremena, usamljena zvezda u izgnanstvu iz svoje konstelacije..." 
(Frederik Žak Tampl)

ZALASCI SUNCA

Ceo svet govori o zalascima sunca
Svi putnici saglasni su da treba govoriti o zalascima
sunca u ovome kraju
A puno je i knjiga koje opisuju zalaske sunca
Naročito zalaske sunca u tropskim krajevima
A i istina je da je to veličanstvo

Ja lično mnogo više pretpostavljam rađanje sunca
Zoru
Zato je ne propuštam ni jednu
Tada sam uvek na krovu broda
Tek malo odeven
I uvek sam sam da joj se divim

Ali te zore ne opisujem
Čuvam ih samo za sebe

BLEZ SANDRAR
1887 - 1961
*****

Evo jednog sutona na zlatnom Peku. U maju 2010.

Postoje dve tajanstvene knjige u svetskoj literaturi, koje su izgleda zauvek izgubljene u celini. Sandrarova "Legendu o Novgorodu" i Mihaila Petrovića Alasa "Cjelomudrija ovog sveta". Od ove poslednje je sačuvan samo jedan tabak. Da li će neki primerak Sandrarove knjige ikada da ispliva na videlo sveta? 

(Autor fotografije Ivan Šišman)

среда, 16. јун 2010.

Мерење сенке и друге приче / нова књига Војислава Бубање

Кућа без крова.Фотографија начињена у селу М., с-и Србија. Аутор Иван Шишман 

БАЛВАНИ
сву ноћ ми балвани пролећу изнад главе. Дођу тако пред сан и никад да ме оставе на  миру. Лете са једне на другу страну, да би ме подсетили на неко друго време. Појаве се као зле успомене и никако да нестану, да одлете, да се откотрљају. Сећају ме на неколико тешких тренутака из мога живота, из неких давних дана. Подсећају ме да ништа није готово, да ничему нема краја све док је у памћењу и док се врти. А како старим све се то чешће догађа: враћају ме у младе дане, када сам знао да је свака препрека лака и да ћу је прегурати. Кад нисам умео да се препаднем, и од страха побегнем на првој степеници којом се треба дуго пети.
Котрљају се, клизе, и одлазе до хучне реке која их односи, тек пошто се презнојим неколико пута.
Затим, седим на обали и посматрам.их како у неком чудном поретку стижу и по само њима знаним законима реда и чудних снага природе одлазе сударајући се и заустављајући се на плитким острвцима Лима, тамо где се у луговима брза река разлива у стотине рукаваца....

(одломак из истоимене  приче)

Кућа пок. Бранка Вује. Снимак Ивана Ш.

СIР - Каталогизацијау публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

121. 163.41.-32

БУБАЊА, Војислав, 1944-
Мерење сенке и друге приче / Војислав Бубања. - Београд : В. Бубања, 2010 (Београд : Меграф). - 144 стр. ; 21 ст
Тираж 200. Белешка о писцу: стр. 141.
ISBN   978-86-913337-0-6
СОВIS .SR-ID  173124108



Пуж после кише у авлији у М. Снимак Ивана Ш.

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

Војислав Бубања рођен је 6. 5. 1944. у Бубањама код Берана. Основну школу је учио у Рујиштима, а осмогодишњу и гимназију у Беранама. Завршио је Филозо-фски факултет у Београду, група за социологију.
 Објави је књиге:
Међа (хаику поезија), Мера речи (кратке приче - награда „Ћамил Сија-рић" за 1997. годину), Паганске тајне (поезија) Немањине (роман), Сињи кукавци (роман), Маштарски стихови (песме), Двострука парабола - о књижевном опусу Боги-слава Марковића - коаутор са Миодрагом Мркићем.
Разговори с Добрашином, књига разговора са књижевником Добрашином Јелићем и библиографијом овог аутора.
О његовом приповедачком раду написана је књи-га аутора Миодрага Мркића, С оне стране Вештинв, ,.Комови", Андријевица 2002. године. (Са библио-графијом Војислава Бубање).

недеља, 6. јун 2010.

Архипелаг илузија

Ових дана покренут је нови сајт Сазвежђа З, који ће доносити прикупљене одломке из рукописа Белатукадруза. Фотографија Ивана Шишмана: Библиотека породице Лукић у М. 5. јун 2010.
...

Частила ме је Судбина, касно то схватих, много, много година доцније. Безгранична немоћ
Хердерлинових или Лотреамонових савременика, њих је погубила; а мене дуг боравак на Архипелагу оклевања и илузија... < Онај коме је једном, као теби, читава душа била увређена, тај се више неће одморити у појединачној радости; онај ко је, као ти, осетио безукусно ништавило, разгалиће се само у највишем духу; ко смрт је тако сазнао, као ти, опоравиће се само међу боговима..
Никада није било свето оно што заљубљене раздваја. Никако не може бити свето оно што увећава тугу.
                                           Белатукадруз

Видети више: http://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/arhipelag-iluzija/arhipelagbelatukadruz