ДЕВОЈКЕ, спремите папке, сад ће педикир! Која ће прва у салон лепоте?! - весело узвикује мајстор Добро Радовић, на уласку у шталу 22 ПКБ фарме крава "Лепушница".
Са њим су Драган Крсмановић, Милан Пешић, као и вођа овог "естетског тима" за краве, ветеринар Александар Симић. Довозе специјални, "козметички" бокс. На њему прикачене брусилице, клешта, ножеви, пинцете, баш као у сваком педикир салону. Само што је овај за - краве. И још, са иностраним лиценцама.
- Радимо обраду папака по холандској методи од 2007. године у шталама ПКБ фарми - каже Симић. - Радници су прошли обуку на Ветеринарском факултету, код професора Штефана Нуске, са минхенског Универзитета "Лудвиг Максимилијан". Шале се са нама, како лакирамо нокте кравама, али је то, заправо, изузетно важан посао за здравље ових животиња. Од када се примењује, на нашим фармама, обољења папака се успешно лече, што доприноси повећању приноса млека.
Свака крава са овог, али и осталих пет ПКБ газдинстава, два пута годишње има обавезан педикир. Док "козметичари", уз мало муке, смештају краву у бокс, Александар објашњава поступак.
- Прво се папци брусилицама скраћују на дужину од 7,5 цениметара - прича наш саговорник док брусилица "урла" шталом. - Висина пете ће бити пет центиметара. Оба папка на свакој нози морају да буду изједначена по висини, дужини и дебљини. Следеће је растерећење
рожине, чисти се део између папака, а затим иде сређивање пета.
Ако је крава имала неко обољење, започиње лечење, даје се терапија. Оболело место се увија специјалним непромочивим завојим, а ако треба обувају јој се посебне папучице. Свака сређена крава се обележи љубичастим жигом.
- Ниједан од нас тројице педикира није ожењен. Ево јавно да нас рекламирам, а препорука нам је добра - будућа млада имаће лепе нокте - кроз смех нас поздравља мајстор Добро.
Од свих шест ПКБ фарми крава ова у Глогоњском риту важи за једну од најбољих по приносу млека. Због њене лепоте, фарму су током прошлог века посећивале многе светске делегације, као и сам Тито.
С годинама су услови рада постајали лошији, али ентузијазам запослених се не мења. Када је пре пола века отворена, баш због своје лепоте и уређености, добила је име Лепушница. Штале, магацини, радионице и породилиште време је очигледно нагризло, па од лепоте на први поглед није много остало.
Једина сврха 1.332 краве, 938 јунаца и 514 телади је производња млека. Чим се отели, младунче се одваја од мајке и пребацује у посебни бокс за телад. Затим прелази у штале за подмладак, па временом у породилиште и тако до тренутка када крава више није репродуктивно способна. У просеку, пет до шест година траје њен век на фарми...
Осети се, међутим, и после тек неколико сати дружења са кравама и људима у Лепушници, да су краве тамо лепо пажене и добро чуване. И да у овом послу има и много више од пуке индустрије.
- Дешавало ми се много пута да се вежем за животињу, заволим је, а када неминовно оде са фарме и отплачем - каже технолог Милица Сабовљевић. - Причају људи да се на све огугла, а ја и сада, после 19 година проведених овде, понеке сцене морам да одболујем.
Мушка телад се, како каже, овде задржавају највише четири месеца, после чега одлазе на фарме за тов. Они најбољи, најснажнији, бирају се за Центар за репродукцију. Постаће тате будућим јуницама.
- Пре него што их одведу, држе се изоловани готово пет месеци - додаје други технолог Катарина Грегорц. - Стално су сами. Чак ни ми не смемо да их додирујемо. Њих ми је највише жао, јер сваку другу животињу можемо да помилујемо, приђемо јој. И Милица и ја их, кад је могуће, обиђемо.
О животињама у три смене брине укупно 88 запослених. Углавном су то млади људи. Мужа је два пута дневно, чиста простирка се ставља сваког дана, а све штале се зими узимљавају сеном. Дан и за краве и за људе овде почиње већ у пет ујутру. Стиже млеко за телад, креће мужа, чишћење штале... И тако до новог јутра.

ДНЕВНО 24.000 ЛИТАРА
НА фарми Лепушница тренутно су 1.332 краве музаре, 514 телади и 938 јуница. Свакога дана помузе се 24.000 литара мека. Породилиште на Лепушници има пуне руке посла. Годишње на свет дође око 1.250 телади, већина је прве класе. Одмах се одвајају од мајке. Чим, на флашицу, попију мајчин колострум, следи тријажа по полу и квалитету и разврставање у боксеве.

КУЋИЦЕ ЗА ТЕЛАД
ПОСЛЕДЊИ пут поједини делови Лепушнице реновирани су 1974. године, али како Вељко Симић, управник ове фарме, каже, реновирање је изузетно скупа инвестиција и није у скоријем плану. Пре око годину дана, међутим, уведена је промена која је иначе пракса у свету - кућице за смештај телади. Свако теле има своју кућицу, попут пса љубимца, мало двориште и своје посуде за храну и воду. Младунци тако теже преносе болести једни другима.